Od 2013. godine na snazi je zabrana zapošljavanja koja se odnosi i na zapošljavanje u školama. Osim traženja formalne saglasnosti za primanje u radni odnos, u prosveti prema posebnom kolektivnom ugovoru to znači još i poštovanje tzv. A i B liste koje prvenstvo daju tehnološkim viškovima i postojećem kadru koji nije zasnovao radni odnos sa punom normom. 

Kada se inače retki konkursi i otvore, procedura je takva da direktor škole samostalno bira sve članove (minimalno 3) komisije uz obavezu da jedan od članova bude sekretar škole. Kako ista procedura navodi da je isti direktor jedina instanca koja rešava eventualne žalbe (do izmena ZOSOV-a koje se primenjuju od januara 2022.), nezadovoljnim kandidatima ostaje mogućnost da pravdu zatraže samo na sudu. Pomenute izmene Zakona uređuju da se od sada žalbeni postupak vodi preko školskog odbora, međutim još nike bilo otvorenih konkursa te ne može da se zaključi kakve efekte će ova izmena da ima u praksi.

Opis problema

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ZOSOV) koji reguliše proces izbora kandidata definiše da škola može, ali i ne mora imati za te svrhe posebno propisan pravilnik o tome kako će ocenjivati kandidate. Samim tim što ZOSOV eksplicitno ostavlja prostor da škola sama reguliše ovo pitanje i ne reguliše proces odlučivanja, ostavlja prostor za sive zone podložne zloupotrebama. 

Organi škole, niti lokalna samouprava, pa ni Ministarstvo prosvete nemaju nikakvu kontrolu, pa čak ne moraju biti informisani o kriterijumima, a u analiziranim slučajevima čak ni kandidati koji su dobili rešenje nisu dobili objašnjenje, te se često pokreće sudski postupak.

Samo tokom 2021. godine registrovali smo, u kontaktu sa nastavnicima iz cele Srbije više desetina slučajeva nezadovoljnih kandidata od kojih su neki pokrenuli sudski postupak a neki nakon višemesečnih žalbi različitim instancama odustali.

Ono što je zajedničko za sve slučajeve jeste sledeće:

1. Nepoznati su kriterijumi (bilo eliminacioni bilo selekcioni) koji utiču na proces izbora kandidata kako u uži krug tako i onih koji će se primiti za stalno.
2. U rešenjima koje dobijaju kandidati se ne pominju razlozi/kriterijumi po kojima su kandidati odbijeni odnosno izabrani za radni odnos.
3. Zapisnik Konkursne komisije se najčešće ne daje na uvid u sklopu konkursne dokumentacije na zahtev nezadovoljnih kandidata, iako je po Zakonu o upravnom postupku ovaj dokument od javnog značaja.
4. Zapisnik Konkursne komisije nezadovoljni kandidati moraju posebno da zahtevaju prema postupku kojim se zahteva uvid dokumenta / informacije od javnog značaja.
5. Zapisnik Konkursne komisije se ne pominje eksplicitno u ZOSOV-u kao obavezan pa verovatno izmiče iz tog razloga – ako škole tumače da ne moraju da ga imaju ne moraju ni da ga dostave na uvid.
6. Prosvetna inspekcija u većini slučajeva, po predstavci nezadovoljnih kandidata na proces selekcije, utvrdi da je Konkursna komisija tj. škola postupila po Zakonu navodeći upravo nepostojanje obaveze da se utvrde kriterijumi, osim ako je u pitanju izričito kršenje nekog člana Zakona.
7. Čak i u slučajevima u kojima Inspekcija utvrdi da je bilo kršenja nekog člana Zakona, česti su slučajevi da škole ne postupe po nalogu inspekcije.
8. Nezadovoljni kandidati često ne žele ni da podnesu žalbu na rešenje jer je do januara 2022. godine instanca z ažalbu bila direktor škole – dakle ista osoba koja imenuje članove konkursne komisije i koja na taj način može direktno da utiče na izbor kandidata.
9. Čak i kada nezadovoljni kandidati iscrpe mogućnosti žalbe svim instancama, ne odlučuju se na sudski postupak zbog troškova i dodatnog vremena i drugih resursa.
10. Škole koje izgube sudski postupak troškove i kazne plaćaju iz budžetskoh sredstava.

U tom smislu ove ilustracije slučajeva nezadovoljnih kandidata imaju za cilj da ukažu na to koje posledice ostavlja nepostojanje jasnijih kriterijuma prilikom odabira kandidata za posao za stalno i time direktno utiče na kvalitet obrazovanja.

Inicijativom Pošteno do posla zahtevamo da se uvedu jasni kriterijumi za odabir najboljih kandidata na konkursima za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u školama. 

Tražimo red i jasne kriterijume u zapošljavanju onih koji svojim radom oblikuju budućnost svih nas. Tražimo zakon koji prepoznaje i u našim školama zapošljava najbolje! 

Studije slučaja – kratki prikaz

Slučaj 1

M. P. nastavnik srpskog jezika i književnosti, 9 godina radnog staža i rada u nastavi, 4 godine radnog iskustva u gimnaziji u kojoj je konkurisao za stalno. Odbijen je bez obrazloženja o kriterijumima koji su doveli do toga da bude izabran drugi kandidat. Nije mu omogućen uvid u potpunu konkursnu dokumentaciju odnosno u zapisnik konkursne komisije. Uvidom u dosije drugih kandidata konstatovano je da ima više godina staža, više godina radnog iskustva, duže radi u toj školi, više postignuća u radu (doedukacije, radovi, izlaganja, takmičenja i drugo). Nakon što su iscrpljeni svi prethodni resursi pokrenut je sudski postupak. Slučaj nije završen. 

Slučaj 2

V. T. je profesorka razredne nastave koja 18 godina radi u kontinuitetu po ugovoru na određeno u osnovnoj školi u kojoj se do sada nije otvorio konkurs za radno mesto nastavnika razredne nastave na neodređeno. U junu 2020. godine raspisuje se konkurs za prijem troje nastavnika razredne nastave na neodređeno u drugoj osnovnoj školi na koji V. konkuriše sa svom potrebnom dokumentacijom. Na isti konkurs prijavljuje se ukupno 22 kandidata od čega njih 10 ulazi u uži izbor. Kako V. zajedno sa još 11 kandidata nije pozvana ni u uži izbor, smatra da je oštećena u procesu jer su članovi konkursne komisije doneli odluku o užem izboru bez prethodno utvrđenih merila i kriterijuma, nego, kako navodi “po sopstvenom ličnom izboru”. Nakon uvida u konkursnu dokumentaciju koja joj je omogućena nakon podnete žalbe direktoru, V. uviđa da kandidati koji su ušli u uži izbor nisu imali, po nekim potencijalnim kriterijumima, više kvalifikacija od kandidata koji nisu bili u užem izboru pa i nje same.  

Slučaj 3

J. S. je nastavnica engleskog jezika sa 7,5 godina radnog staža i isto toliko rada u nastavi, sa završenim master studijama i trenutno na doktorskim studijama. U decembru 2021. se javlja na konkurs u jednu osnovnu školu na radno mesto nastavnika engleskog jezika sa normom od 55% na neodređeno vreme. Na konkursu je primljen drugi kandidat i J. smatra da je u procesu kao i u samoj odluci oštećena najpre zbog toga što se nisu znali jasni kriterijumi za odabir kandidata. Na rešenje je podnela žalbu u zakonskom roku a odgovor na žalbu je potvrdio nepostojanje kriterijuma koji se odnose na kvalifikacije kandidata. Dodatno, u zvaničnom obrazloženju direktora škole u odgovoru na žalbu se navode razlozi za odbijanje koji su privatne prirode i zasnovani na pretpostavkama direktorke. J. sprema tužbu protiv škole koja će biti podneta u februaru 2022. U međuvremenu poslata je i pritužba na postupanje direktorke škole pokrajinskom zaštitniku građana i čeka se odgovor. 

Slučaj 4

J. M. je pedagog sa pet i po godina radnog iskustva u osnovnoj školi u Toponici na mestu pedagoga. Na raspisanom konkursu za 150% norme u istoj školi 2021. godine, u radni odnos na neodređeno vreme primljeni su kandidati sa manje radnog staža i znatno nižim kvalifikacijama u odnosu na njene. Na konkurs za 100% norme je primljen kandidat sa svega tri godine radnog iskustva, čiji će putni troškovi školu koštati preko 100.000,00 dinara na godišnjem nivou. Na konkurs za 50% je primljena osoba, sa nepunih godinu dana radnog iskustva, koja je svoju diplomu sticala 16 godina i bez stečene licence za rad. J. M. je pokrenula sudski postupak po kome je poništeno rešenje konkursne komisije, ali direktorka nije postupila po odluci suda do danas.

Slučaj 5

A. S. pedagog sa 11 godina rada u jednoj osnovnoj školi kada je krenulo zapošljavanje po fazama. Po odobrenom i raspisanom konkursu u toj školi, za prijem u radni odnos na neodređeno radno vreme primljen je radnik sa 4 godine staža. A. S. smatrajući da je oštećena podnosi žalbu na rešenje u kom navodi da ni Konkursna komisija ni direktor škole nisu uzeli u obzir ni dužinu radnog staža, ni brojne materijalne dokaze o kvalitetu rada kandidata i ostvarenim doprinosima u pogledu obezbeđevivanja i unapređivanja kvaliteta rada ustanove. Nakon što je škola odbila njenu žalbu kao neosnovanu, A. S. je pokrenula sudski spor.

Inicijativa „Pošteno do posla u školi” se realizuje u okviru programa „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava” koju realizuju CRTA i Otvoreni parlament uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.