Konferencija o digitalnoj humanistici čiji je cilj da ukaže na promene u polju obrazovanja koje se dešavaju u našem okruženju.
Digitalna humanistika je pojam sa kojim smo se u protekloj deceniji aktivno susretali. Međutim, izazovno je koncizno definisati ovaj pojam kao što je to slučaj i sa mnogim drugim apstraktnim pojmovima i to je jedna od najvećih prednosti ovog pojma. Najčešće se definiše kao transdisciplinarna naučna oblast koja povezuje humanističke nauke s jedne strane, a sa druge strane informatičko-tehničke nauke i plodove njihovih delatnosti. Kao takva, Digitalna humanistika ne ulazi direktno u predmet kojima se neka od njenih grana bavi, već akcentuje i kreiranje i istraživanje digitalnih alata koji nam mogu biti od pomoći pri istraživanju neke od grana humanistike. Takođe, ukazuje na to kako je upotreba digitalnih tehnologija za humanističke projekte različita u iskustvu različitih korisnika
Proces digitalizacije u prethodnoj deceniji prisutan je u svim sferama ljudskog delovanja. Sa ciljem ukazivanje na promene u polju obrazovanja koje se dešavaju u našem okruženju organizacija Nauči me iz Niša, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije 22. i 23. marta 2019. godine organizovali su konferenciju pod nazivom Digitalna humanistika i na taj načinukazali na domete i mogućnosti digitalne humanistike unutar obrazovnog sistema u Srbiji.Organizatori su ukazali na domete i mogućnosti digitalne humanistike unutar obrazovnog sistema u Srbiji.
Domaći i strani stručnjaci sa Univerziteta u Beogradu, Univerziteta Algarve (Portugal) i Univerziteta u Gracu (Austrija) i gosti iz Nacionalnog centra za digitalizaciju, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Petnice i Microsoft-a koji su se našli u ulozi govornika su kroz 3 tematska bloka i u okviru 12 sesija na ovoj dvodnevnoj konferenciji koja je brojala 60 učesnika ukazali na primere dobre prakse koji su vezani za primenu savremenih tehnologija u nastavi u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja. Svaki od blokova sastojao se iz tri dela i to:
- Predavanje;
- Primer dobre prakse;
- Uradi sam.
U okviru prvog tematskog bloka učesnici su se upoznali sa upotrebom digitalnih tehnologija (platforme za učenje, alatke za čuvanje i indeksiranje digitalnih sadržaja itd.) i od stručnjaka čuli nešto više o primerima dobre prakse procesa digitalizacije u domaćem visokom obrazovanju.
Drugi tematski blok im je omogućio da vladaju veštinama potrebnim za adaptaciju i kreiranje digitalnih sadržaja u nastavi kroz radionicu. Na samoj radionici savladali su veštinu kreiranja digitalnih materijala koju su u nastavi mogli da primene odmah.
Treći blok je pružio učesnicima uvid u upotrebu kolaborativnih alatki za podršku zajedničkog učenja, kako bi učenici u grupi rešavali probleme kreirajući digitalne sadržaje.Radionica u okviru ovog bloka stavila je fokus na obuku o upotrebi Moodle alatke Workshop-a .
Organizatori su izradili priručnik i interaktivni web-sajt sa ciljem rasprostiranja digitalnih alatki i materijala koji su potrebni za rad unutar jedne savremene digitalne učionice.