Finska je zamišljena kao zemlja rodne ravnopravnosti, ali mladi ljudi i dalje biraju obrazovanje u zavisnosti od pola više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Učenici u Finskoj suočavaju se sa teškim izborom tokom završne godine gimnazije, odnosno na njima je da odluče da li će upisati višu srednju školu ili stručnu školu.
Tokom savetodavnih aktivnosti, učenici istražuju raznovrsne profesije, kao i sopstvene prednosti i preferencije. Imaju sastanke jedan-na-jedan sa konsultantima, kao i grupne časove gde se upoznaju sa poslovnim svetom. Učenici takođe međusobno razmenjuju svoje ideje, jer je od velike važnosti mišljenje članova grupe, kao i podrška istih.
Cilj je pomoći mladima da sami izaberu obrazovanje koje im najviše odgovara i za koje su najviše zainteresovani. Neki učenici uopšte nemaju problema sa odabirom daljeg obrazovanja. Oni su oduvek znali čime žele da se bave kad porastu. Drugi, pak, imaju poteškoće te biraju lakši put. Neki odluče da odu gde i njihovi prijatelji, neki prate stope starije braće ili sestara, dok neki odaberu školu koja im zvuči najzabavnije.
Vidna rodna podela u EU
Mladi ljudi ne donose odluke bez razmišljanja šta će okruženje na to pomisliti. Više od trećine dečaka i petine devojčica koji su odgovorili na anketu, sprovedenu od strane Statistike Finske, veruju da će njihov pol uticati na izbor profesije. Anketa pokazuje da jedan od deset dečaka veruje da će mu odabirom „ženstvenog“ posla opasti popularnost kod devojaka.
Posao iz snova ujedno i dečaka i devojčica odražava tradicionalni koncept „ženstvene“ i „muževne“ profesije. U istraživanju koje je sproveo Biro za ekonomske informacije TAT, devojke su pokazale interesovanje za zdravstvene i socijalne usluge, kao i rad u restoranima i ugostiteljskim objektima. Muškarci su više bili zainteresovani za IT, nacionalnu bezbednost, ali i za bankarstvo i finansije.
Podela na tradicionalna polja počinje već u samom početku školovanja, gde dečaci pohađaju izborne kurseve iz matematike i prirodnih nauka. Devojčice, sa druge strane, uče širi spektar jezika od dečaka. Ova podela traje i tokom više-srednje škole. Iako se Finska smatra zemljom rodne jednakosti, mlada populacija nastavlja da bira obrazovanje na osnovu polnog stereotipa, i to više nego u bilo kojoj zemlji koja je članica Evropske Unije.
Slobodna volja za devojčice
Polni faktor je najznačajniji za izbor profesije devojčicama imigrantskog porekla, kaže Mira Kalalahti, vanredni profesor obrazovne sociologije Univerziteta u Helsinkiju. Bavi se proučavanjem putevima obrazovanja mladih ljudi počev od 2015. godine.
„Devojkama imigrantskog porekla teže je da izazovu tradicionalne uloge u zavisnosti od njihovog pola nego što je njihovim kolegama rodom iz Finske. Za neke od njih, kulturna i verska očekivanja takođe utiču na odabir škole“, rekla je Mira.
Takođe, one će se pre okrenuti tradicionalnim „ženstvenim“ profesijama, zato što je među tim poljima, obrazovanje prilagođeno njihovim potrebama.
Iz istog razloga, momci imigrantskog porekla takođe traže obrazovanje u poljima socijalnog i zdravstvenog rada. Smatraju da bi se u stručnim školima susreli sa netrpeljivošću. Ova slika podržana je anketama javnog mnjenja koje svedoče o tome da momci koji pohađaju stručne škole imaju izrazito negativne stavove o kulturnom diverzitetu.
Majke kao uzori
Genetika igra veliku ulogu u obrazovanju pojedinca. Deca visoko obrazovanih roditelja češće pohađaju više-srednje i visoko obrazovanje, ali roditeljsko poreklo obrazovanja nije dovoljno da razreši rodnu nejednakost.
Uzori imaju moć. Ako se majka bavi poslom kojim se pretežno bave muškarci, na primer radi kao električar ili programer, njena ćerka će se usuditi da prekine tradiciju. Isto važi i za očeve i sinove, kaže izveštaj Naučno-istraživačkog fonda za obrazovanje.
Hobiji koji pobeđuju rodne stereotipe, kao što su obrada drveta za devojke, ili čitanje knjiga radi zabave za momke, takođe ukazuju na to da će deca pre izabrati put edukacije izvan očekivanja društvenog okruženja i tradicije.
Profesija dece može biti određena već u ranim godinama u specijalizovanim obdaništima, učenjem u grupama sa akcentom na određeno polje u stručnim školama, ili kroz hobi. Obrazovani roditelji su stvorili mogućnost da njihova deca napreduju, podržavajući njihov rad i podizajući im samopouzdanje. Najteže je učenicima koji nemaju podršku van škole i na veliku žalost, roditelje na koje ne mogu da se oslone.
Škole su obezbedile pomoć tim učenicima, ali neki od njih ne mogu, dok drugi čak i ne žele da je prihvate. Samokontrola je jedan od ciljeva modernog školskog sistema koji označava sposobnost da pojedinac samostalno reguliše svoje ponašanje i emocije. Naravno, ne mogu svi ovo postići bez da se maksimalno potrude.
Fotografija: Robert Daly/GettyImages
Roditelji odlučuju
Postoje porodice gde deca znaju kojom profesijom roditelji od njih očekuju da se bave. U Finskoj postoji mnogo porodica gde se iz generacije u generaciju bave medicinom, pravom, prosvetom ili bogoslovijom.
“Ako roditelji odbacuju procenu deteta i odlučuju umesto njega, dete neće biti posvećeno izboru obrazovanja”, kaže Petri Niemi, konsultant Univerziteta u Turkuu.
Viša-srednja ili stručna škola?
Neslaganje u mišljenju se najčešće javlja između dece i roditelja imigrantskog porekla. Roditelji obično ne prihvataju opciju pohađanja stručnih škola, jer oni smatraju da njihovo dete “može bolje” i zato ga podstiču da upiše višu-srednju školu. Iako dete možda misli da nije dovoljno kvalifikovano za višu-srednju školu, upisuje je na osnovu želje svojih roditelja.
Postoje i deca koja žele da pohađaju višu-srednju školu i entuzijastični su po tom pitanju, ali postoje i oni koji to ne žele. Ta deca rešavaju konflikt sa roditeljima tako što pohađaju obe škole.
Greške su dozvoljene
Da li je razumno očekivati od tinejdžera da odluči kako želi da njegov život izgleda? Prema Petriju Niemiju, istraživanje pokazuje da mladi postaju zreli za donošenje takve odluke tek kada napune dvadeset jednu godinu.
“Prelazni trenutak u školovanju je apliciranje za visoko obrazovanje, a ono dolazi prerano u Finskoj. Međutim, ukoliko bi prelaz između više-srednje i srednje stručne škole bio lakši, prelazni momenat ne bi predstavljao problem”, kaže Petri Niemi. Takođe je dodao da bi trebalo da uzmemo u obzir da su oni, pre svega, samo deca i da im je dozvoljeno da prave greške.
Kada dete odluči da traga za svojim prednostima, razumevanje sopstvenih veština se prenosi i na tinejdžersko doba i pozitivno utiče na konačnu odluku. Tada mlada osoba može sa samopouzdanjem da ide ka sledećem koraku u obrazovanju.
Dakle, uz podršku škole i roditelja, tinejdžeri mogu izabrati pravi put. Dalji razvoj priče zavisi od njih samih.
“Dovoljno je da umeju da prepoznaju svoje kvalitete i da uobliče svoje ciljeve. Ako mogu to da urade, onda će definitivno pronaći svoj put kroz školovanje i život”, izjavio je Niemi.
Izvor: University of Helsinki
