Poznavanje pravopisa je stvar poštovanja! Deluje pomalo kao preterivanje, ali „vašˮ pravopis govori o vama mnogo više nego što mislite. Kao profesor srpskog jezika i književnosti stalno insistiram na „urednostiˮ pisane komunikacije, bez obzira na to da li je u pitanju njen formalni ili neformalni vid. Veoma često svoj prvi utisak o ljudima koje upoznajem formiram na osnovu „njihovogˮ pravopisa i taj utisak za mene najčešće predstavlja osnovu za kvalitet budućeg odnosa.
Možete reći da je u pitanju profesionalna deformacija, ali evo kako ja to vidim. Šta kaže jedna „nepismenaˮ poruka? Najpre, upućuje na nedostatak samopoštovanja. Loš pravopis je kao loša higijena. Za većinu nedopustivo i odbojno. Možda vama ne smeta ili vam je svejedno šta će „neki tamoˮ misliti o vama, ali to, po mom mišljenju, predstavlja vrhunski primer duhovne lenjosti. Pošto niste Robinzon Kruso i dobrovoljno živite u civilizovanom svetu (uvek, naravno, možete da se odselite u neko od napuštenih sela Srbije ili Andaluzije!) onda su takvi prigovori neprihvatljivi. Budimo realni! Bez obzira na vaš ležeran stav, kad-tad naći ćete se u situaciji koja od vas zahteva ozbiljnost po tom pitanju. Pisanje poslovnog pisma ili prijave za posao, s obzirom na savremenu konkurenciju, nikako ne ostavlja prostor „lenjostiˮ. Opravdanja tipa „Ja sam cool i zaista me nije briga!ˮ u takvim slučajevima nikome nisu od koristi.
Dalje, tu je nepoštovanje prema poruci, odnosno prema onome što želite da saopštite. „Nepismenaˮ poruka pokazuje nemar prema sopstvenoj misli. Zašto bi neko „uzeo za ozbiljnoˮ stvar koju ni vi sami ne shvatate ozbiljno?! Samim tim što ste dozvolili da vaša poruka pati od „nepismenostiˮ, pokazali ste da vam nije stalo. Opravdanje „Važno je da smo se razumeli!ˮ primer je, pogađate, već pomenute duhovne lenjosti. Dakle, forma je važna podjednako koliko i sadržaj, jer te dve stvari skoro nikada nisu međusobno isključive. Naprotiv! Čitava dizajnerska industrija počiva upravo na ideji da je „pakovanjeˮ ponekad mnogo važnije, ako ne i presudno.
Na kraju, nepoštovanje „sagovornikaˮ svakako je posebno pitanje. Šaljući „nepismenuˮ poruku stavljate do znanja „sagovornikuˮ da sam kontekst date komunikacije za vas nije posebno značajan, jer da jeste, verovatno biste se više potrudili. Ako vam je stalo do „sagovornikaˮ, onda su nemar i lenjost poslednje što želite da pokažete. Kao kada na sastanak sa dragom osobom dolazite sa zakašnjenjem, pijani i neuredni! (Zamislite tek razgovor za posao!)
Prigovor „Pa, ni on/ona ne zna pravopis, tako da nema veze!ˮ nedvosmisleno upućuje na nedostatak poštovanja. Razmislite! Ukoliko malo proanalizirate svoje postupke shvatićete da u nekim drugim aspektima života mnogo pažnje poklanjate upravo građenju sopstvenog imidža i kvalitetnih odnosa sa ljudima do kojih vam je stalo. A komunikacija je ključ! Nema potrebe da na jednoj strani gradite, a na drugoj sve prethodne napore obesmišljavate samo zato što „neznateˮ, „ne mate vremenaˮ ili „neobraćate puno pažnjeˮ na SITNICE.
Naravno, niko od nas ne zna sve, niti je nužno držati hiljadu tih sitnica u glavi. Ono što je važno jeste svest o neophodnosti određene vrste samodiscipline koja nas obavezuje da u komunikaciji budemo odgovorni prema sebi i prema drugima.
Zato smo i došli na ideju da stvorimo Vučila. Kao edukativna aplikacija, Vučilo – dolina magičnih reči ima za cilj stvaranje pozitivnih navika u vezi sa pravilnim pisanjem i poštovanjem pravopisa u različitm formama komunikacije. Aplikacija je i zamišljena kao koristan i efikasan servis koji pomaže u rešavanju najrazličitijih pravopisnih problema. Na kraju, nije stvar u tome da li „znateˮ ili „ne znateˮ, već da li ste spremni da se stalno usavršavate, učite i saznajete iz dana u dan. Samopoštovanje i jeste svest o neophodnosti stalnog usavršavanja. Dakle, poznavanje pravopisa mnogo je više od poruke, to je stvar poštovanja!
