Razgovarali smo sa Martom Kiš Buterer, nastavnicom likovnog obrazovanja u Novom Sadu i dobitnicom nagrade Najbolji edukatori Srbije za 2020. godinu u kategoriji online nastave na temu u čemu je značaj likovne kulture u školama, kao i da li je i na koji način pandemija promenila njen čas.
Deca i kulturno nasleđe
Pored samog likovnog izraza, na času deca uče o estetskim i kulturnim vrednostima. Da bi umeli da cene tuđu kulturnu baštinu, najpre treba da upoznaju svoju. Da li znate da deca ni ne znaju pored kojih spomenika prolaze ili zašto su ona bitna za naš narod?
A da li je bitno da upoznaju stilove u umetnosti? Marta nam je dala zanimljiv primer iz svakodnevice: zamislite da neko ode do najlon pijace i kupi neki zanimljiv starinski predmet. Ono što može da se desi je da je kupio predmet iz 19. veka koji zapravo vredi mnogo više. Međutim, prvobitni prodavac nije znao realnu cenu svog antikvarijata.
Naravno, nije sve u novcu, treba da znamo da postoje duhovne vrednosti u ovom svetu koje su nemerljive novcem. Ako mi nastavnici ne ukažemo učenicima na te bitne stvari i ne naučimo ih da razlikuju šund od stvarnih istinskih vrednosti, onda će u budućnosti oni biti ti koji stvaraju šund, kič, bezvredan svet, odsnosno kulu od karata, umesto hramove koji traju vekovima.
Deca i kulturno ponašanje
Kad je u pitanju kultura, ne možemo izostaviti veoma bitnu činjenicu kojom se nastavnici svakodnevno bave – disciplina na času. Svi pišu i pričaju o savremenim metodološkim pristupima u nastavi, a retko se priča o atmosferi u razredu. Tokom pandemije, deca su bila dugo van učionice zatvoreni u svojim stanovima, odnosno kućama sa roditeljskom kontrolom ili bez nje. Ja radim sa učenicima od petog do osmog razreda. Roditelji ni ne znaju koliko je danas teško tinejdžerima držiti pažnju i zahtevati od njih radnu disciplinu.
Posle 35 godina rada u školi naučila sam da se moramo prlagođavati novim trendovima, novim forama i fazonima. Međutim, nikada neću biti spremna da olako prelazim preko lošeg ponašanja pojedinih učenika kako prema drugarima, tako i prema nastavnicima. Imam više od 400 učenika kojima predajem i mogu reći da svaki čas zahteva ulaganje ogromne energije da bih animirala sve razrede. Kućno vaspitanje je još jedna tema kojoj treba posvetiti više pažnje.
Deca i modernizacija kulture
Ono što možemo da primetimo je da, nažalost, planovi i programi ni ne mogu toliko brzo da se menjaju koliko se brzo menja svet oko nas. Višegodišnje iskustvo može da nam pomogne da stare proverene tehnike uklopimo u nastavni proces sa „zahtevima internet generacija” i mogućnostima koje nam pružaju pametni telefoni.
Danas u učionici koristim kako pametnu tablu, ekran za prikaz videa i filmova, tako i glinu, tempere i razne druge kombinacije vizuelnog izražavanja. Za mene je bitno da učenike izvedem iz prašnjave učionice i da im priredim interesantno iskustvo često u kombinaciji sa igrom.
Srećna sam da sam od dela svoje nagrade koje sam dobila mogla da svojim učenicima priredim i edukaciju u vozu. Svake nedelje sam po jedan razred povela vozom do Odžaka i zatim nazad do Novog Sada. Sa nama je išla uvek još jedna nastavnica tako da u odlasku u prednjem delu voza pola razreda radi likovno, dok drugi deo razreda u zadnjem delu voza ima drugi predmet nestavnice koja bi pošla s nama. Pri povratku bismo rotirale grupe. Deca će pamtiti ove časove celog života, naročito jer smo tada tek bili izašli iz online nastave, a pokazali smo da je moguće učiti i na drugačiji način.
