Da se ne lažemo, danas u Srbiji svako ima, makar pristup mobilnom telefonu. Jedno istraživanje kaže da na 100 stanovnika imamo 126 telefona, a to je podatak od pre dve godine! Zašto danas svi želimo bolji smartfon, pa smo spremni i da ga skupo platimo (ili dugo otplaćujemo ☺)? Smartfon danas može da pomogne i pomogne u rešavanju problema iz svakodnevnog života. Čitavo tržište aplikacija te iste godine vredelo je 26 milijardi dolara upravo zbog toga što su različite aplikacije uspele da nam u nečemu olakšaju život.
Roditelji danas znaju da je samo pitanje vremena kad će njihovo dete dobiti svoj telefon. Iz ličnog iskustva mogu reći da većina dece ima telefon već u 3. ili 4. razredu, a pred nastavnikom ga u 5. razredu imaju gotovo svi – i to je dobra stvar. Loša stvar je činjenica da statistika (i lično iskustvo) kaže da se u većini škola nastava odvija na tabli, pa sad bila ona sa kredom ili sa flomasterima u 2-3 boje, to svakako nije važno.
Apsurd moderne nastave: Učenici imaju pametne telefone, nastavnici imaju pametne smartfone, ali ih u nastavi, izgleda, niko ne koristi.
Ova tehnologija stoji na raspolaganju svima i pruža neverovatne mogućnosti, a ne zahteva dodatna sredstva. Decu treba razumeti: u našem društvu retko ko je motivisan da se aktivno usavršava. Roditelji i nastavnici su ti koji imaju obavezu da, ako ne olakšaju, onda makar usmere đake na to kako da sebi olakšaju učenje. Tu će svi nespremni spremno reći: Nema se vremena, nema se para…Tu ulazimo u beskrajno, a kod nas sasvim neistraženo polje edukativnih aplikacija. Opet, da se ne lažemo, to su najčešće edukativne igrice. Neki roditelji ih ne vole, jer im deca i onako gube sate i sate za računarima, a niti uče, niti su napolju. Nastavnici takođe nerado menjaju ustaljenu praksu. Bez obzira na to koliko je sredina kod kuće podsticajna i koliko se nastavnik na času trudi, postoje neke veštine koje učenici na kraju ipak moraju sami da „uguraju u glavu“.
Tako se još u prvom razredu, verovatno i danas vežba „kosa tanka, uspravna debela“. Nema vežbe kod kuće, ništa od lepog i čitljivog rukopisa. Setite se tablice množenja. Nema toga ko ju je naučio na času – vežbali smo i pamtili je napamet kod kuće, svako nekim svojim metodom. Edukativne igrice upravo u tome mogu da pomognu: one unose zanimljivost i motivaciju u inače dosadan niz neprestanog ponavljanja koje je inače obavezan deo uvežbavanja. Deca lako i brzo sama kapiraju kako igrica funkcioniše i rado se igraju, sve dok ne nauče – tek onda im postaje dosadna. Neke takve aplikacije lepo zarađuju, jer rešavaju problem, a pojedinačno su i za naše uslove neznatan izdatak. Evo jedne takve igrice koja uvežbava sabiranje.
Naš pravopis zapravo je jedna veština. Na času je verovatno svima jasno gde ide veliko slovo, šta se piše spojeno, šta odvojeno, ali rezultati pokazuju razliku između onih koji su samo razumeli i onih koji su to uvežbali. Šta nam prvo pada na pamet kada neko pomene pravopis? Izuzeci, „može i tako i ovako“, i naravno„najdosadniji čas srpskog“. U jednoj zanimljivoj, a potpuno besplatnoj igrici kao što je „Vučilo – Dolina magičnih reči“, deca će moći da na svojim telefonima uvežbaju baš to što u klasičnoj nastavi nedostaje. Lako je zapamtiti izuzetak kada ga obnovimo nekoliko puta. Isto važi i za dubletne oblike. Najčešće greške, uvežbane na realnim primerima u igrici nerviraju, jer usporavaju igranje, upravo zato se izbegavaju.
Poznavanje pravopisa može i treba da bude automatska radnja.
Zamislite sada učionicu u kojoj je nastavnik objasnio lekciju iz pravopisa i rekao: „Sad idite kući i igrajte se sat-dva da dobro uvežbate ovo.“ Učenik na svom telefonu prelazi one nivoe koji sadrže pravopisne probleme o kojima je učio. Statistike o vremenu provedenom u igri kao i pitanjima sa kojima je imao najviše problema može da pokaže i zatraži dodatno objašnjenje. Lako obnavlja dok istovremeno prelazi na više nivoe i uči nove delove pravopisa.
Vučilo će biti besplatan za preuzimanje i lak za upotrebu, jer će biti na srpskom jeziku. Uz vašu pomoć, možemo da skupimo dovoljnu podršku i pobedimo na ovom konkursu. Pomozite nam da rešimo makar jedan problem onima u koje se svi kunemo, koje svi hvalimo kada ostvare neki uspeh, a koje retko ko podrži na tom putu – našoj deci. Nikada ne smemo zaboraviti da je naša realnost ono što smo sami napravili i snosimo odgovornost, makar to bilo samo par klikova.
