Kako navodi Svetski ekonomski forum u svom izveštaju “Budućnost rada”, objavljenom oktobra 2020. godine nakon skupa u Davosu, do 2025. godine će čak 50% zaposlenih morati da prođe kroz proces prekvalifikacije i profesionalnog usavršavanja, kako se tehnologija sve više i više integriše i menja naš svakodnevni život i rad. Veštine kritičkog razmišljanja i rešavanja problema će biti najtraženije među poslodavacima u narednih pet godina, dok se veštine takozvanog “self menadžmenta” kao što su aktivno učenje, upornost i istrajnost, upravljanje stresom i fleksibilnost pokazuju kao ključne za uspeh već danas.
Koliko ovih veština mislite da trenutno posedujemo i aktivno primenjujemo u svakodnevnom životu i radu? U kojoj meri?
Koliko ovih veština mislite da naši učenici poseduju i umeju da primene? Koliko mislite da će biti uspešni u budućnosti, ako ništa ne promenimo i ne pripremimo ih za promene koje tek slede?
Da li smo mi spremni da se menjamo kako bismo im to pružili?
U subotu, 5. juna, u prostorijama Naučno-tehnološkog parka u Nišu, preko 100 nastavnika, edukatora i pripadnika civilnog sektora se okupilo upravo kako bismo se zajedno upoznali sa ovim znanjima i veštinama neophodnim za 21. vek, kao i novim metodama učenja i podučavanja pomoću kojih ih možemo prenositi i umnožavati. Okupljanjem pojedinaca koji izlaze iz tradicionalnih i formalnih pristupa učenju i svojim idejama iniciraju promenu, njihovim međusobnim povezivanjem i razmenom predloga za unapređenje obrazovanja u Srbiji, postavili smo kamen temeljac za dalji napredak i razvoj, kako obrazovanja, tako i njegovih aktera.
O ključnim znanjima i veštinama potrebnim svakom modernom nastavniku kako bi pokrenuo promene u svojoj učionici i doprineo razvoju boljeg obrazovanja u Srbiji na konferenciji su govorili naši predavači iz različitih industrija, koji se obrazovanjem bave na drugačiji način, čija predavanja možete pogledati na Jutjub kanalu organizacije “Nauči me”, a sažetak pročitati u nastavku:
1. Vi ste generalni menadžer svoje učionice
Pod sloganom “Preuzmi inicijativu!”, konferenciju #ZaBoljeObrazovanje započeli smo retrospektivom na prethodni period i obrazovanje tokom pandemije, kako bismo dobili uvid u trenutno stanje obrazovanja i bolje razumeli šta je doprinelo našem (ne)uspehu i koje su to oblasti i akteri na koje treba posebno obratiti pažnju.
Kako je naveo naš predavač Zoran Milojević, nastavnik i osnivač organizacije Obrazovno-kreativni centar Bor, koja ima za cilj da pomogne nastavnicima da prate razvoj tehnologije u obrazovanju i da inoviraju svoju nastavu tako što će proširiti pogled na mogućnosti koje tehnologija daje, ključna veština za uspeh jeste bio preduzetnički duh, koji nam je omogućio da iskoristimo postojeće znanje, kako iz svoje struke, tako i iz drugih oblasti i inoviramo ga, sve sa motivacijom da obrazovanje “prodamo” svojim učenicima.
Kako i sam kaže, neophodno je da počnemo da razmišljamo van okvira obrazovnog sistema, odnosno “kutije u koju smo svi zatvoreni” i da se povežemo sa drugim uspešnim ljudima. “Danas živimo u trenutku kada su nam resursi lako dostupni i lako je pronaći kvalitetne knjige, podkaste, studije slučaja uspešnih ljudi, povezati se sa njihovim idejama i to primeniti na obrazovni sistem”, kaže Zoran.
2. Nije dovoljno da znaš šta hoćeš, treba malo i da smeš
Kada je predavačica na konferenciji #ZaBoljeObrazovanje Ana Jovanović sa suprugom odlučila da da otkaz u državnoj firmi i osnuje sopstveni biznis, rekli su im da nisu normalni. Kada su rešili da osnuju školu, naravno, nisu bili normalni. Kada su zatvorili učionice i rešili da razviju eLearning platofrmu, da sve automatizuju, čuli su “Propašćete”.
Da nisu pokušali, ne bi znali da li će uspeti ili ne, a uspeli su.
Koristeći najveći kapital – znanje, krojači su u hodu učili o preduzetništvu, finansijama, organizovanju poslovanja, menadžmentu i prateći svoju unutrašnju motivaciju, Ana i njen suprug su svoj biznis prilagođavali svojim potrebama, tako da je Krojačeva škola sada u potpunosti automatizovana eLearning platforma sa preko 20 000 učenika svaki dan.
“Ako zanemarimo našu unutrašnju motivaciju, želje i naše potrebe, postoji mogućnost da proživimo život koji nije ispunjen, a ja ne želim da osećam greh prema životu”, rekla je Ana Jovanović na konferenciji #ZaBoljeObrazovanje i podelila sa nama da nije uvek dovoljno samo da znamo, već treba malo i da smemo i da se osmelimo na taj prvi korak.
Rizika uvek ima, a na nama je da odlučimo da li ćemo zanemariti naše želje i čekati da se nešto desi ili ćemo se osmeliti i sami skrojiti sve svoje uspehe. Za početak je dovoljno da uradimo bilo šta, samo da preuzmemo inicijativu, da se pokrenemo i ne plašimo se.
3. Ne “drž’te se vi” samo poznatog
“Kad sam prvi put pokušao da snimim neki video, pre par godina, izbacio sam ga na Fejsbuk i to je bila blaga katastrofa, što bi rekli mladi – krindž. Milsio sam okej, stavići kameru, imam bubicu, to je vau, to je to, ja sam profi, imam bubicu, ali to nije ispalo baš ubedljivo. Bilo je poprilično loše”, rekao je Istok Pavlović na konferenciji #ZaBoljeObrazovanje. Komentari koje je dobio na svoj video su mu jasno poručivali da se drži pisanja, u čemu se proslavio kao tvorac marketing bloga, ali je to njemu samo dalo dodatnu motivaciju da nauči kako da snimi kvalitetan video i da pokaže da neće da se “drži” samo jednog.
Danas, kao internet preduzetnik sa 22 godine iskustva u digitalnom marketingu i autor marketing bloga sa preko 100.000 pratilaca sa celog Balkana, Istok svoje znanje i iskustvo iz content marketinga, viralnog sadržaja i copywriting-a deli kroz platformu Masterbox, upravo kroz video. Sve je naučio kaže preko Jutjuba, slušajući režisere, scenariste, producente i druge profesionalce kako objašnjavaju svoj proces rada, besplatno i onlajn.
Da bismo mogli da budemo dobri u snimanju videa, moramo da krenemo od nečeg i da stalno učimo i isprobavamo, kako bismo našli pravu kombinaciju koja prenosi znanje, ali je i zanimljiva za gledanje, jer “niko ne želi da gleda našu glavu pola sata, niti bilo čiju glavu”. Dovoljno je da krenemo od PowerPoint prezentacije pomoću koje možemo objasniti to o čemu govorimo, dok bi sledeći korak bio da to ilustrijemo, možda odemo u grad i pokažemo praktično kako to zapravo izgleda.
“Ako već imamo tu kameru, izađimo s njom i pokažimo kako funkcioniše svet, kako neko to zaista radi” kaže Istok.
Ostanite edu, ali budite zanimljivi!
4. Vaše iskustvo pravi razliku
Šta radite kada shvatite da posao za koji ste se školovali ipak nije za vas?
Odgovor na to pitanje nam je tokom konferencije #ZaBoljeObrazovanje dala Ana Stevanović, danas Head of education u kompaniji Curaden AG. Ono što ju je privuklo kod ove komanije je, kako kaže, to što su oni identifikovali jedan od vodećih problema – neznanje, i što aktivno rade na njegovom rešavanju.
Razvijajući odeljenje za edukaciju u kompaniji Curaden, Ana je bila primorana i sama da se razvija i napreduje u oblastima koje nisu nužno povezane sa njenom strukom. Učeći o liderstvu, mentorstvu, motivaciji, čitajući popularnu psihologiju, krenula je da uviđa povezanost lekcija o kojima je učila u biznisu sa stvarima koje je već znala i primenjivala baveći se borilačkim veštinama. Ta integracija različitih obrazovanja i iskustava iz njenog ličnog života omogućila joj je da bude uspešnija u poslu i da izgradi život kakav je želela, da osvesti gde želi da ide, gde je danas i ko je ona zaista, što je zatim pretočila u knjigu “Početnik sa crnim pojasom”, koju možete poručiti putem Amazona.
“Ja sam potpuno uverena da u svakom od nas leži jedna knjiga, minimum jedna. Naš posao je da je izbacimo”, rekla je Ana, naglašavajući da knjiga zapravo stvara dublji odnos između nas i naših učenika i klijenata i predstavlja našu vizit kartu. “Vaše iskustvo je to koje pravi razliku. Ako mislite da je bitno to da li predajete hemiju ili fiziku ili šta god, to nije bitno. Vaše iskustvo je to što je jedinstveno samo za vas i ono je to koje vas čini različitim. Moje iskustvo je nešto sa čime ću se ja povezati sa nekim drugim, kao što je vaše iskustvo ono sa čime ćete se vi povezati sa vašim učenicima. Preuzmite inicijativu, objavite knjigu!”
5. #NisteJedini
Iako se pitanjem medijske i digitalne pismenosti bavimo intenzivno poslednjih godina i više, ova tema nam je uvek i dalje nova i imamo utisak da o njoj nikad ne znamo dovoljno, utisak koji je dodatno pojačan usled ubrzanog razvoja digitalizacije, koji nas nas navodi da izoštrimo sposobnost upravljanja novim uređajima i aplikacijama, ali i blagovremenog informisanja i pronalaženja relevantnih izvora informacija, napomenuo je Goran Zarić na konferenciji #ZaBoljeObrazovanje.
Kao što je i obrazovanje celoživotni proces koji nikad ne staje, tako su i nove pismenosti zapravo set veština koje nadilaze same pojmove medijske i digitalne pismenosti i koje moramo stalno da negujemo i na njima radimo, jer nikada nećemo dostići idealne vrednosti. Vežbanjem, primanjem i slanjem informacija možemo jedino pokušati da što bolje razumemo šta dolazi do nas kao informacija i šta prosleđujemo dalje, možda i iz najbolje namere.
“Medijska, informaciona i digitalna pismenost su dijalog koji traje, trening i maraton koji je pred svima nama i razgovor u kome svi moramo da budemo učesnici i koji je važan deo našeg obrazovnog sistema” rekao je Goran, naglašavajući da nismo jedini, kako god da se osećamo i da je najvažnije da se otvoreno razgovara o tome.
Svi možemo da ukažemo na nešto, kažemo da nam nešto smeta, razvijemo kritičko mišljenje i veštine medijske i digitalne pismenotsti i postajemo sagovornici u dijalogu koji je važan za društvo u celini. Potrebno je samo da preuzmemo inicijativu.
6. Prosperitet počinje znanjem
“Finansijska pismenost i odgovorno potrošnja su među ključnim životnim veštinama, neophodne za funkcionisanje u današnjem svetu, zbog čega se na finansijsku edukaciju gleda kao na ulaganje u budućnost i savetuje se da se sa njom počne što ranije, kao i da bude integrisana u sistem formalnog obrazovanja”, rekla je Marija Mutić, stručna saradnica za interne komunikacije i društveno odgovorno poslovanje Erste banke i jedna od govornica konferencije #ZaBoljeObrazovanje.
Veliki broj mladih se sa konceptom finansija susretnu prvi put tek kada započnu samostalan život ili se zaposle. U svet odraslih ulaze neadekvatno pripremljeni na izazove koji ih očekuju i donose loše finansijske odluke koje u velikoj meri utiču na njihovu budućnost iz razloga što se često roditelji, a ni nastavnici nisu aktivno bavili njihovom finansijskom edukacijom, što pokazuju i rezultati PISA testiranja gde su naši đaci u ovoj oblasti ispod proseka, iako postižu dobre rezultate iz matematike.
Kako bi buduće generacije bile uspešnije od nas i bolje se snašle u finansijskom svetu, moramo im pružiti svu moguću podršku i naći način da im obezbedimo finansijsku edukaciju kroz sve tačke razvoja i obrazovanja, kako škola ne bi odgađala život, već ih za njega pripremala i osnaživala. Potrebno je da preuzmemo inicijativu, kao roditelji, nastavnici i vaspitači, pripadnici civilnog sektora, ali i mediji i finansijske institucije, jer prosperitet počinje znanjem.
7. Mi stvaramo naš svet
U 21. veku, izvesno je da su računari sastavni deo naših života i da će u budućnosti biti samo zastupljeniji. Zato je važno da se potrudimo da ih razumemo i iskoristimo na najbolji mogući način, jer su tu da bi nam život učinili lakšim i raspetljali probleme koje možda sami ne možemo da rešimo. Kako bismo to mogli da uradimo, neophodno je da razumemo njihov jezik, to jest da budemo algoritamski pismeni, o čemu je na konferenciji #ZaBoljeObrazovanje govorila Milena Marić, spoljni saradnik fondacije “Petlja”.
Iako se možda isprva tako čini, algoritmi nisu potrebni samo kompjuterima i nisu samo za računare, već ih je vrlo korisno poznavati i upotrebljavati u svojoj svakodnevnici. Oni su svuda oko nas, pa čak i u umetnosti. Omogućavaju nam da pravimo strategije, budemo efikasniji, ali i da se sa većim uživanjem posvetimo različitim svakodnevnim aktivnostima automatizujući određene taskove, o čemu nažalost nećete čuti u učionici.
“Obrazovanje menja svet, to je valjda svima potpuno jasno. Živimo u 21. veku i potpuno je izvesno da će računari sve više biti sastavni deo naših života, već jesu. Upravo zato je nužno da razumemo kako da ih primenimo u našem svakodnevnom životu kako bi nam različite svakodnevne aktivnosti bile jednostavnije, lakše, kako bismo imali vremena za neke kreativne stvari – algoritamski način razmišljanja nam upravo ovo omogućava. Nažalost, svest ljudi je i dalje na onom nivou, ako učiš programiranje, sigurno ćeš biti programer. Netačno! Ako učiš programiranje, naučišeš kako da automatizuješ šablonizovane aktivnosti i olakšaš sebi posao, čime god da se baviš”, rekla je Milena.
Znači, algoritmi stvaraju naš svet, a mi stvaramo algoritme!
Ako vas je ovaj tekst zainteresovao da poslušate predavanja sa konferencije #ZaBoljeObrazovanje u celosti, to možete uraditi na našem sajtu, ili na našem Jutjub kanalu “Nauči me”, kao i poslušati panel diskusije na teme novih načina učenja (u videu prvog bloka konferencije) i novih olasti u obrazovanju (u videu drugog bloka konferencije).
Kako biste ostali u toku sa novim prilikama za učenje i narednim projektima naše organizacije, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku i podelite koja tema sa konferencije vam je bila najinteresantnija, ili o kojoj biste da saznate više!
Za bolje obrazovanje – preuzmi inicijativu!
