- Direktori i nastavnici pod hitno da zaborave da čas traje 45 minuta! Uzmimo na primer učenike koji imaju šest časova. Postoje učenici koji imaju i devet, i plus praksu. To znači da učenici treba da provedu pet do šest sati, neki i više, pored telefona ili računara. Pored toga gledaju nastavu na RTS-u, a onda rade, najčešće besmislene zadatke. U prevodu, učenici ne vide beli dan! I onda se žalimo da prepisuju i da im drugi rade zadatke. A šta očekujemo? A kad će da žive?
- Da nastavnici ulože trud da osmisle zadatke koji su vezani za život! Prestanimo da odgađamo život i da ignorišemo ono što se dešava. Dešava se smrt i bolest! Nastavnici pre svega treba da pronađu adekvatne materijale koje su i sami izučili i dobro se upoznali sa temom, a ne da šlјusnu učenicima u lice silne linkove i neproverene materijale. Više energije treba uložiti na planiranje i osmišlјavanje, umesto što se arči energija na držanje klasičnih predavanja preko Skajpa, Zuma, telefona. Zadaci treba da podstaknu kritičko mišlјenje i logičko zaklјučivanje, a ne da ih i dalјe učimo prostoj reprodukciji.
- Integrisati nastavu! Umesto što nastavnici fizičkog učenike primoravaju da im ispisuju besmislena pravila vezana za određene sportove, širinu terena, dimenzije lopte… (Alo! Učenici to mogu da izguglaju za dva minuta, kako ne kapirate?!) Bolјe je da malo istraže šta se dešava sa lјudskim telom kad se ne kreće, kad je zatvoreno, kad čovek satima sedi… Zašto se svima poremetio bioritam?! Koje vežbe bi učenici mogli da rade, kako da se prilagode novonastaloj situaciji, a da izađu neoštećeni fizički. Koje stilove života da neguju i kako da se hrane. Eto, time treba da se bave kolege difovci. (Neka izuvčavaju folklor, eto prostora da se integriše sa nastavom književnosti.) O psihičkom stanju nacije neka brinu kolege psiholozi. (Međutim, lјudi od silne dokumetacije verovatno i sami psihički stradaju.) Nastavnici stranih jezika umesto što traže da se buba gramatika i prepisuju lekcije, ili uče izmišlјeni dijalozi, mogu da pronađu neke zanimlјive emisije ili novinske članke pa da zamole učenike da prevedu. Emisije iz kulture, zdravstva, putopise, filmove vezane za epidemiju, za virus – kakav god bio prevod, njihov je. Neka proslede prevod nastavnicima srpskog, a neka nastavnici srpskog proslede učenicima da urade lekturu i korekturu, a onda neka postave titl za tu emisiju ili film, spoji se sa informatikom – i uradili su nešto dobro za buduće generacije. Geografija – gradovi i zemlјe gde se javila epidemija, sličnosti, razlike, kultura, mentalitet, ekonomija, privreda, industrija, zemlјište… Istorija – epidemije kroz istoriju. Bolesti koje su dominirale u određenom istorijskom periodu, događaju… Biologija – zaboravite na sađenje pasulјa i slike istog, aman! Pozabavivite se čajevima koji pojačavaju imunitet! Koga zanima krvni sistem zmije trenutno? Ali sve zanima virus, pa biolozi, mikrobiolozi, infektolozi – molim lepo, ajde da vidimo kako da preživimo to što decu godinama učite i što je bilo mrtvo slovo na papiru. Matematika – statistika, proračuni, prognoze vezene za viruse! Bolnice, objekti, veličine, kapaciteti, obimi… Proračun za vizire koje će iz drugih stručnih predmeta napraviti. Informatika i računarstvo – blogovi, sajtovi, elektronska pismenost! (Pojedina deca sem poruke ništa drugo ne znaju, igrice da ne računamo.) Fizika i hemija – neka pogledaju neki zanimlјiv film o čuvenim fizičarima i hemičarima, neka vide strast i posvećenost, želјu za naukom, koju su oni uložili baveći se naukom; integrišite nastavu sa drugim predmetima, neka se proučavaju kostimi u filmu, muzika, scenario… Neka uče formule koje su u direktnoj vezi sa epidemijom, nemojmo, zaboga, više apstrahovati, kome će to poslužiti i značiti. Sociologiju ne treba ni pominjati, kao ni ustav i prava građana – i-hi-hi! Samo posmatraj i beleži! Filozofi, sad je vreme da deca spoznaju kako kritički da misle i logički da zaklјučuju, kako u moru vesti da razlikuju istinu od laži.
- Uputite decu na kulturne/umetničke sadržaje! Muzeje, pozorišta, filmove, pisce koji čitaju deci priče i imaju interaktivne radionice! Neka deca nikad neće videti predstavu u čuvenom Glob teatru ili posetiti Ermitaž – sad je prilika! U Minhenu postoj Muzej tehnike, izvolite prirodnjaci!
- Zaboravite na nastavne programe i planove, život ih piše! Učenici će vam biti zahvalni, verujte mi. Naučiće više nego za sve godine kad ste radili po planovima. Uputite im toplu lјudsku reč, jedno pismo, oni su nesnađeniji od nas, za početak, a onda se vratite na prvu tačku.
P. S. Da li je potrebno posle svega da pomenem da je besmisleno da im dajete klasične kontrolne i pismene zadatke, da je još besmislenije da ih zovete telefonom (ili preko Skajpa, Zuma, Vajbera) i da ih ispitujete? Podstaknite njihovu kreativnost, maštu i radoznalost, uklјučite ih u život, i povratićete integritet.
Naravno, popujem, držim lekcije, može mi se, ovo je slobodna zemlјa! 🙂
