Danas više devojčica nego ikada ima pravo na obrazovanje. Ipak, uprkos progresu, žene i devojke i dalje nailaze na određene prepreke zasnovane na polu i njegovom ukrštanju sa ostalim faktorima, kao što su godine, nacionalnost, siromaštvo… Edukacija ni dan danas nije dostupna svima, diskriminacija postoji i dalje, a sve je veći broj prepreka na koje mlade devojke nailaze na putu ka obrazovanju.
Sa kojim se problemima suočavaju devojke?
Prepreke na koje nailaze osobe ženskog pola kada je u pitanju edukacija utiču na obrazovni sistem, školske institucije, pa i na sama odeljenja. Problemi sa kojima se suočavaju su:
- Škodljivi i pogrešni stereotipi polnih uloga
- Rani brak i prerana i/ili nenameravana trudnoća
- Nasilje na osnovu pola nad ženama i devojkama
- Nedostatak inkluzivnog i kvalitetnog učenja
- Neodgovarajuća i ugrožena obrazovna infrastruktura
- Siromaštvo
Internacionalna zajednica je prepoznala jednako pravo na kvalitetnu edukaciju svih i posvetila se ispunjenju rodne jednakosti u svim poljima, uključujući i u obrazovanju, prihvatajući zakon ljudskih prava. To znači da država ima pravnu obavezu da ukloni sve diskriminacione prepreke, bilo da su u zakonu ili u svakodnevnom životu. Takođe ima obavezu da preduzme pozitivne mere kako bi se omogućila jednakost u edukaciji.
Pored lične motivisanosti i same želje za učenjem, žene i devojke često vide obrazovanje kao način izlaska iz siromaštva, mogućnost pokretljivosti, priliku da se raskinu tradicionalne obaveze, da se ostvari određen stepen samodovoljnosti i slobode. Žene sa decom takođe imaju želju za obrazovanjem kako bi mogle finansijski da izdržavaju svoju porodicu, kao i da ih podučavaju ili pomažu u učenju. Takođe žele da predstavljaju bolji model ponašanja za svoju decu. Isto tako, žene mogu smatrati da je obrazovanje način da više doprinesu svojim zajednicama učestvovanjem u javnom i političkom životu.
Kako ukinuti stereotipne polne uloge?
Školski programi su među glavnim krivcima za nastanak stereotipa u pogledu polnih uloga. Školske knjige obično ocrtavaju mladiće i muškarce kao velike, hrabre avanturiste, oštroumne istraživače i pronalazače, naučnike i astronaute – dok su devojke male, osetljive i oprezne princeze, lojalne svojim prinčevima, i naravno, kraljice lepote. Ali kako to promeniti? Ono što bi škole trebalo da urade jeste da preokrenu stereotipe polnih uloga i povedu borbu protiv diskriminacije prema devojkama i ženama. Zašto devojčice ne bi bile te koje će spasiti princa sa vrha kule?
Koliko je pravo na obrazovanje od primarne važnosti?
Mnogi veruju da je obrazovanje ljudsko pravo, navodeći njegovu važnost za učestvovanje u društvenim procesima. Ali sa druge strane, mišljenja su podeljenja. Neki smatraju da je to pravo od sekundarne važnosti, da je važnije pravo u političkom životu u vidu glasanja. Ali kako žena koja nije obrazovana i ne razume određene programe i procese u politici da glasa za vođu tog programa? Takođe, zaposlenje predstavlja veliki problem needukovanim ženama. Broj poslova je smanjen na minimum. Stoga, zaključujemo da je pravo na obrazovanje itekako od primarne važnosti.
Kakvo je obrazovanje širom sveta?
Južni Sudan, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Avganistan, Burkina Faso, Etiopija su samo neke od zemalja u kojima je edukacija za žene nemoguća misija. Nedostatak profesora, siromašne porodice, rani brakovi… Nekoliko razloga zašto se devojke u tim zemljama ne obrazuju. Sad zamislite da ste vi ta devojka koja mora da bira da li će da ide u školu i edukuje se ili da radi i izdržava porodicu. Ili želite da učite i napredujete, ali nemate kome da se obratite, jer profesora nema. Da li možete da zamislite tu situaciju? Teško je, zar ne? To je zato što ne znamo kako je to, nismo iskusili to što su te devojke prošle i kroz šta, nažalost, prolaze i dalje. Umesto što uzimamo obrazovanje zdravo za gotovo, trebalo bi da budemo zahvalni što imamo tu mogućnost da se edukujemo, jer preko 130 miliona devojčica širom sveta nema tu mogućnost.
