Klasičan način učenja i znanje koje nosimo iz školskih klupa, tokom dugih godina našeg školovanja, može nas naučiti i pružiti nam mnogo, ali dosta osnovnih veština u životu zavise isključivo od nas samih i koliko ćemo se potruditi da ih razvijemo.
Posao jednog prosvetnog radnika nije nimalo lak, pogotovo u vremenu u kom živimo, zbog kog su izgubili ogromno poštovanje koje je njihova profesija nosila. U takvim okolnostima, retki su oni koji se trude da rade svoj posao u pravom smislu te reči, što bi bilo obrazovanje dece, kao i njihovo vaspitanje i osposobljavanje za dalji život, odnosno formiranje zrele ličnosti. Profesori se sve više drže strogo okvira nastavnog plana i programa, što daje jako loše rezultate na krajnje dečije znanje kao stub njihove budućnosti.
Izdvojili smo 5 primera koji bi objasnili kakva je to nadogradnja potrebna našem obrazovnom sistemu da bismo, mi kao učenici, postigli što bolji uspeh kasnije u životu.
1) Mentalno zdravlje
Svedoci smo jednog jako teškog vremena, kako kod nas, tako i u svetu. Broj otkrivenih mentalnih oboljenja je ogroman, a kada se njemu doda i duga lista onih neidentifikovanih, možemo zaključiti da je ovo ozbiljan problem sa kojim se treba bolje upoznati. Jedna studija sprovedena od strane Newsweek-a, pokazuje da čak 42.5 miliona odraslih Amerikanaca, odnosno 18.2% ukupne populacije SAD-a, pati od neke vrste mentalnog oboljenja. To je čak jedna na svakih pet osoba koja je zahvaćena ovim problemom. Učenicima bi razgovor o ovakvim temama i njihovo malo dublje proučavanje, zasigurno pomoglo da se suoče sa stvarnošću i da razumeju osnovne mentalne bolesti koje ljude svakodnevno snalaze. Tako bi svakako razumeli i sebe same i mogli bi da eventualno dijagnostikuju problem i pronađu način da se bore protiv njega. Stoga je jako bitno ovome pristupiti na pravi način i pomoći budućim generacijama da žive srećniji i lepši život.
2) Maniri u profesionalnom smislu
Ogroman je broj zaposlenih kojima ne ide najbolje sastavljanje dobrih e-mail poruka. Oni se, takođe, jako loše snalaze u profesionalnom okruženju i teško im ide komunikacija sa drugim ljudima i ostvarivanje bilo kakvog kontakta. Za učenike, a pogotovo studente, bilo bi od velike koristi kada bi se uveli kursevi koji bi obuhvatili njihovo upoznavanje sa neophodnim manirima i bitnim profesionalnim odnosom. U poslednjih nekoliko decenija, maniri su naročito izgubili značaj koji su imali ranije. Škole bi trebale da se potrude da decu uče potrebnim socijalnim veštinama i određenom ponašanju, kako bi ih buduće generacije revitalizirale.
3) Pravilna organizacija vremena
Ljudi užasno potcenjuju važnost vremena koje posedujemo. Vreme ne treba da provodimo u konstantnom radu. Naprotiv, slobodno vreme, odnosno ono koje posvećujemo nekim drugim aktivnostima sa našom porodicom i prijateljima, ključno je za oblikovanje zdrave i srećne osobe. Naravno, podjednako je važno da određeno vreme posvetimo radu i fokusiranju na našu karijeru i poslovni život. Većina ljudi, međutim, ne raspolaže svojim vremenom kako treba, što povlači lošije rezultate u svakom našem cilju.
4) Kako konkurisati za željeni posao
Pri završetku studija, mladima je u velikom broju jako teško da pronađu sebi posao. Pre svega, ne znaju gde da ga potraže, kako da sebe prikažu u što boljem svetlu, šta poslodavci očekuju… Takođe, ne znaju kako bi se ponašali i o čemu treba da pričaju prilikom jednog ovakvog razgovora. Postoje određene strategije i saveti koji ljudima mogu pomoći u takvim situacijama. Od velikog značaja bi bilo kada bi nastavni plan i program škola omogućio učenicima da steknu znanje, koje bi im pomoglo da prepoznaju kvalitetna radna mesta i poslove, te da njihovi ciljevi budu zaista realizovani.
5) Prevazilaženje neuspeha
Propustio sam više od 9000 prilika u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Na 26 sam imao priliku da dam ključan poen za pobedu, i propustio sam svaki. Gubio sam iznova i iznova u svom životu. To je i razlog zašto sam uspeo, Majkl Džordam.
Postoji zabluda da neuspeh znači da ste u nečemu izgubili u životu, što je jako daleko od istine. Ljudi završavaju škole sa fantastičnim uspesima i misle da će im nadalje biti isto tako. Međutim, pri prvom padu, oni naleću na zid i ne znaju kako bi nastavili. Treba shvatiti da je neuspeh zapravo od velike važnosti za uspeh, i tada tek napredujete. U školama se nedovoljno radi na jačanju dečijeg karaktera i samopouzdanja, a to je od suštinske važnosti za svaki uspeh. Mladima treba ukazati i na mogući neuspeh, kako reagovati u toj situaciji i ne pokleknuti skroz i kako ustati još jači.
